Stanom se prolomio urlik.
- Berislave!
Ne, to nije bio Tarzan. Bila je to mama.
Bero je okrenuo glavu na drugu stranu jastuka.
"Ne čujem te, mama", promrmljao je njegov pospani mozak. "Ne mogu te čuti. Ne želim te čuti. Želim spavati. Spavati, spavati, spavati..."
- Berislave!!
Bero navuče jastuk preko glave. "Možeš se ti derati koliko god hoćeš", rekao je mozak. "Ali meni se spava".
- Berislave!!!
"Meni se spava. Meni se tako spava", šaptao je mozak. "Meni se tako... jako spava. Meni se tako... strašno jako spava. Meni se tako... užasno... strašno... jako,., spava..."
- Berislave!!!!
"O, neee!"
Tri i pol sekunde kasnije mama je poput kamikaze uletjela u Berinu sobu, uopće se ne obazirući na to što je na vratima ogromnim crvenim slovima pisalo ZABRANJEN ULAZ SVIMA, a ispod dopisano kemijskom olovkom A NAROČITO MAMI.
- Berislave! - viknula je marna još jednom jednako glasno...